• Sportski klub osoba sa invaliditetom sa Vama od 1999. godine.

Perić Ranković Borislava

Rođena sam u Bečeju 1972. godine, gde sam i živela do 2006. Pohađala sam osnovnu i srednju (trgovačku) školu u svom rodnom mestu. Nakon završene srednje škole počinjem da radim u struci. 1992. godine upisujem višu školu za informatiku, vanredno, i posle prve godine zapošljavam se u stolarskoj privatnoj firmi. Godine 1994. prilikom povrede na radu postajem invalid, i ostajem u kolicima.

2001. godine počinjem da se bavim sportom, rekreativno, za udruženje i počinjem da treniram košarku u kolicima.

Krajem 2002. godine na nagovor prijatelja i Zlatka Keslera uzimam reket u ruke samo da bih probala kako mi ide, a ujedno i da se takmičim za udruženje na republičkom takmičenju.

2003. godine počinjem da treniram stoni tenis u STK „Spin“, zajedno sa Nadom i Zoranom Matić. Posle 8 meseci izlazim na prvi međunarodni turnir gde odrađujem klasifikaciju i dobijam klasu T4. Prvi turnir mi je bio upoznavanje sa potencijalnim protivnicama, ukoliko ostanem da se bavim stonim tenisom.

2004. godine na Svetskom kupu u Laškom sa saigračicom Nadom Matić stižem do prve medalje, bronzane ekipne, i dobijam motiv više da se zadržim u stonom tenisu i pokušam stići do „vrha“. Svakodnevnim treninzima i pod budnim okom Zlatka Kesler napredujem sve više i 2006. godine stižem do svog prvog finala i svoje prve pojedinačne medalje, srebrne, u Sloveniji u Laškom. Posle te medalje u Slovačkoj, opet igram finale i osvajam 2 mesto, da bi te godine (2006) u gradu Wupertalu (Nemačka) konačno stigla i do zlatne medalje.

U 2007. godini cilj mi je bio plasman na olimpijske Igre i cele prošle godine, iz turnira u turnir, osvajala sam bodove i sve bolji plasman na rang listi. Sve tu krunišem uspehom na Evropskom prvenstvu, u Kranjskoj Gori, gde osvajam sa saigračicama Nadom Matić i Zoricom Popadic srebrnu ekipnu medalju, ali i sopstvenim uspehom osvajanjem titule Evropskog šampiona (zlatna medalja) koja me je direktno vodila na olimpijadu. Nakon ovog uspeha, krajem 2007. proglašena sam za najboljeg sportistu osoba sa invaliditetom grada Novog Sada, pokrajine Vojvodine, a takođe dobijam i specijalno priznanje grada Bečeja za ostvarene rezultate.

2008. godine najznačajnije mi je bilo što sam se sa svakog takmičenja (Svetkog kupa): Engleska (Liverpul), Slovenija (Laško), Poljska (Cetniewo), Slovačka (Pještani), Rumunija (Cluj-Napoca) vratila sa osvojenim zlatom u svojoj T4 klasi, a najvrednije mi je srebro sa Paraolimpijskih Igara osvojeno na Igrama u Pekingu 2008. U 2008.godini postajem vlasnik nagrade Jovan Mikić Spartak, a nagrađuju me takođe i Pokrajina (posebno priznanje), Sportski savez grada Novog Sada (SANS) (posebno priznanje), „Dnevnik“ (posebno priznanje), grad Bečej (posebno priznanje) i Olimpijski Komitet Srbije (posebno priznanje za osvojeno srebro na Paraolimpijskim Igrama u Pekingu) i Paraolimpijski Komitet Srbije me proglašava za sportistkinju godine 2008. koje je dodeljivano prvi put od osnivanja Paraolimpijskog komiteta (osnovan je 1999.god.) Ovih dana ostvaruje mi se san da dostojno reprezentujem svoju zemlju na međunarodnoj sceni i dostojno i sa velikom čašću i ponošću nosim dres svoje zemlje.

Na Svetskim Kupovima u 2009. godini osvajam ( sama ili sa saigračicama) 5 zlatnih, 1 srebrnu 2 bronzane medalje. Nešto u Open klasi, nešto u ekipnom delu, ali u svojoj klasi i ove godine ostajem najbolja. To potvrđujem i na Evropskom takmičenju gde u Open klasi osvajam bronzu, u ekipnom delu sa saigračicama Mitrović Sanjom i  Popadić Zoricom osvajam, takođe bronzanu medalju, ali u svojoj klasi ostajem najbolja (zlatna) i time potvrđujem svetske kupove i svoje mesto na Svetskoj rang listi, a to je da i posle više od dve godine moje mesto je u samom svetskom vrhu.

U 2009. godini postajem jedan od nosilaca i Majske nagrade, najvišeg priznanja i zemlji za postignute rezultate u sportu.

Posle Evropskog prvenstva u Đenovi pravim jednogodišnju pauzu i 2010 godine na Svetskom Kupu u Bilbao ponovo potvrđujem da mi je mesto u vrhu jer uspevam da posle pauze i kratkog vremenskog perioda u kom treniram osvojim dve zlatne i jednu srebrnu medalju. Ipak najveći akcenat u 2010 godini stavlja se na pripreme za Svetsko prvenstvo u Gvanžuu gde sa Nadom Matić i Zoricom Popadić osvajam srebrnu medalju u  ekipnom delu u klasi T4, a pojedinačno bronzanu medalju takođe u klasi T4.

2011. godine učestvujem na pet Svetskih Kupova gde osvajam pojedinačno tri zlatne i jednu srebrnu dok u ekipnom delu na Kupovima sa saigračicom Nadom Matić imam osvojeno dve zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu medalju. Najveći uspeh u 2011. je učešće na Evropskom Prvenstvu u Splitu gde  Nada Matić, Zorica Popadić i SanjaMitrović  i ja osvajamo zlatnu medalju u ekipnom delu u klasi T4-5 i meni polazi za rukom da se u pojedinačnom delu okitim srebrnom medaljom. Osim toga ostvarujem i visoko mesto na rang listi i time obezbeđujem vizu za učešće na Paraolimpijkim Igrama u Londonu.

2012. godine na svetskim kupovima pojedinačno osvajam 2 zlatne i 2 srebrne medalje, dok u ekipnom delu sa Nadom Matić učinak je 2 zlatne, 1 srebrna i 1 bronzana.

Na Paraolimpijskim igrama u Londonu osvajam srebrnu medalju u klasi T-4 i u ekipnom delu sa Nadom Matić četvrto mesto u klasi T 4-5.

Nakon dolaska sa igara Karić Fondacija ukazuje nam čast (nama sportistima) i  nagrađuje nagradom „ Braće Karić“ koju dodeljuje za svetski uspeh, doprinos srpskom sportu i širenju ugleda Srbije u svetu.

2013. godine na Svetskim Kupovima u svojoj kategoriji osvajam zlatne medalje u pojedinačnoj konkurenciji i to u Italiji, Sloveniji I Slovačkoj. Na Evropskom Prvenstvu u Italiji osvajam zlatnu medalju u klasi T4-5.

STKI Spin Novi Sad

Paraolimpijski, svetski i evropski šampioni Priključi se!

«
»
Scroll to top