• Sportski klub osoba sa invaliditetom sa Vama od 1999. godine.

Ubovic Biljana

Moje ime je Biljana Ubović. Rođena sam 15. Januara 1977. godine u Bačkoj Palanci. Osnovnu školu završila sam u Mladenovu, a srednju Poljoprivrednu školu u Iloku, u Republici Hrvatskoj.  Nakon završene srednje škole, upisala sam studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Međutim , ubrzo sam prekinula studije jer sam shvatila da su moja interesovanja drugacija od svega onoga što je nudio fakultet koji sam upisala.
U noći dočeka nove 2001. godine, vraćajući se iz Novog Sada, doživela sam tešku saobraćajnu nesreću. Tada sam zadobila povredu kičme u nivou  TH12 – L1. Period neposredno nakon nesreće i u toku oporavka bio je vrlo težek i za mene i za moju porodicu. Na sreću, zahvaljujući neizmernoj ljubavi i podršci moje porodice i prijatelja, iz svega sam izašla mnogo hrabrija, jača i upornija nego ranije.  Nakon svega smatram da svaki čovek koji ima neke zdravstvene probleme, ne sme nikako da klone duhom već treba svakodnevno da se trudi da te probleme savlada i da svoja interesovanja usmeri na stvari koje će očvrsnuti njegov duh i vratiti mu volju i veru u bolje sutra.
Jedan od načina na koji ja to činim je bavljenje sportom. Sport mene čini srećnijom i zadovoljnijom osobom, a to je više od pola puta do dobrog mentalnog i fizičkog zdravlja.
Trenutno živim u Novom Sadu , i od oktobra 2008. godine treniram stoni tenis u stonoteniskom klubu „Spin“ iz Novog Sada.  Redovno odlazim na treninge. Početnik sam u ovom prelepom sportu i zaista se trudim da svu svoju pažnju usmerim na treninge, jer osećam veliku želju i volju da napredujem u ovom sportu.
A kako je sve počelo? Tog 15. Oktobra 2008. ( neposredno posle paraolimpijskih igara u Pekingu)prvi put sam, sa svojom klupskom prijateljicom Borislavom Perić – Ranković, otišla na trening stonog tenisa. Tada još uvek nisam slutila da ću se ozbiljno posvetiti stonom tenisu. Na samom početku, trenirala sam 3 puta nedeljno, da bi već nakon zimske pauze 16. Januara 2009. Na nagovor Zlatka Keslera počela da treniram 5 puta nedeljno, a ubrzo za tim i 2 puta dnevno. Naravno da na početku nije bilo lako. Bilo je teško navići organizam na toliki napor. Ipak, najteže se bilo navici na rad, red i besprekornu disciplinu na koju su naviknuti samo vrhunski sportisti. Već u aprilu mesecu 2009. Godine otišla sam na svoj prvi turnir u Beograd i od tada redovno učestvujem na svim domaćim turnirima.
Najzapaženiji rezultat koji sam postigla do sada je ekipna pobeda na državnom prvenstvu 2011. I 2012. Godine, koju sam ostvarila zajedno sa Borislavom Perić – Ranković i Nadom Matić. A moja prva pojedinačana medalja je bronzana medalja koju sam osvojila na turniru „ Dan Nezaborava“ 2013. U Smederevu. Taj 15. maj će za mene uvek ostati dan nezaborava jer sam osvojila svoju prvu medalju na domaćim turnirima. Predamnom je i dalje veliki rad i još veći ciljevi.Idemo dalje…
Redovno učestvujem i na pokrajinskim i republičkim igrama u okviru udruženja paraplegičara i kvadriplegičara Novog Sada. Zajedno sa Borislavom Perić – Ranković za naše udruženje osvajala sam prvo mesto, ne samo u stonom tenisu, već i u atletici. Pored nas dve za Novosadsko Udruženje takmiče se i Ljiljana Grujić, Branka Nedović i Biljana Franić.
Ovu sezonu započela sam na pripremama reprezentacije Srbije u Slovačkoj, u gradiću Handlova, na poziv selektora Zlatka Keslera. I dok se reprezentacija Srbije priprema za Evropsko  prvenstvo u Italiji, ja punom parom radim na pripremama za moj prvi svetki kup koji će se održati u Republici Češkoj u Ostravi početkom septembra meseca.
Želela bih da poručim svim ljudima koji žive sa problemom kakav je moj ili sličnim problemima, da se uključe u neki sportski klub ili organizaciju shodno svojim afinitetima i na taj način  svoj život učine lepšim, lakšim, sadržajnijim i kvalitetnijim.
Pored stonog tenisa i profesionalnih obaveza koje svakodnevno imam, u slobodno vreme volim da se bavim i raznim drugim stvarima. Trudim se da što češće pročita neku dobru knjigu, pogledam film, odem u bioskop ili na koncert. Na sreću, Novi Sad zaista nudi mnoge kulturne sadržaje, svaka osoba može da popuni svoje slobodno vreme na način na koji najviše voli. Takođe mnogo uživam u prirodi i svemu onome što nam ona nudi. Priroda nam okrepljuje i duh i telo. U slobodno vreme, bavim se hortikulturom a moja velika ljubav je i pejzažna arhitektura. Sanjam da jednog dana imam svoj vrt iz snova u kome ću moći da uživam. Planiram da, uz pomoć mojih roditelja, u dvorištu porodične kuće u Mladenovu, na placu od nekoliko ari, napravim mali ali savršen vrt, uređen poput Bodnant vrta u Walesu. Neki od radova su već počeli. Planiram da vrt poseduje malo jezero kao i cveće i nisko rastinje iz celog sveta. Moj mali hobi, prikupljanje kamenčića iz svih krajeva gde sam bila, takođe će pronašao svoje mesto u vrtu.Moje najdraže kamenje je svakako ono iz sela Stekerovci, nadomak Glamoča, gde je rođen moj deda, zatim kamenje iz Pule, Crne Gore, sa Zlatibora, Zlatar planine, Fruške gore…neko staro i preko dvadeset godina.
To sam ja…Borac, sportista, ljubitelj prirode, a pre svega osoba vedrog i jakog duha..Vedar duh nas nosi napred i gura nas u bolje sutra!!!

STKI Spin Novi Sad

Paraolimpijski, svetski i evropski šampioni Priključi se!

«
»
Scroll to top